Тамо далеко, далеко крај мора.
Тамо је село моје, тамо је Србија.
О, зар је морала доћ'
Та тужна, несрећна ноћ,
Када си драгане мој
Отиш'о у крвав бој?
Браћо Срби, не љуб'те Гркиње,
Јер вас у отаџбини чекају Српкиње.
Тамо далеко, где цвета лимун жут,
Тамо је српској војсци једино био пут.
Тамо далеко, где тече црни Дрин,
Тамо су животе дали заједно отац и син.
Тамо далеко, далеко крај мора
Тамо је село моје, тамо је Србија
Там далеко, далеко есть край моря.
Там мое село, там Сербия.
О, почему должна была прийти
Эта печальная, несчастливая ночь,
Когда ты, мой любимый,
Ушел в кровавый бой?
Братья Сербы, не любите гречанок,
Ведь вас на родине ждут сербки.
Там далеко, где цветет жёлтый лимон,
Там у сербской армии был единственный путь.
Там далеко, где течет чёрный Дрин,
Там свою жизнь отдали вместе отец и сын.
Там далеко, далеко есть край моря.
Там мое село, там Сербия.
Другие слова:
Тамо далеко, далеко од мора,
Тамо је село моје, тамо је љубав моја.
Тамо далеко, где цвета бели крин,
Тамо су животе дали заједно отац и син.
Тамо, где тиха путује Морава,
Тамо ми икона оста, и моја крсна слава.
Тамо, где Тимок поздравља Вељков град,
Тамо ми спалише цркву, у којој венчах се млад.
Без отаџбине, на Крфу живех ја,
Али сам бурно клиц’о - живела Србија!
Тамо далеко, где цвећу нема крај,
Тамо су најдражи моји, тамо је прави рај.
Тамо далеко крај Саве, Саве и Дунава,
Тамо је варош моја, тамо је мој родни крај!
Там далеко, далеко от моря,
Там моё село, там любовь моя.
Там далеко, где цветет белая лилия,
Там свою жизнь отдали вместе отец и сын.
Там, где тихо течет Морава,
Там я оставил икону и славу мою.
Там, где Тимок приветствует Вельков град,
Там сожгли церковь, где венчался я молодым.
Без родины, на Корфу жил я,
Но я горячо восклицал - Да здравствует Сербия!
Там далеко, где цветам нет края,
Там драгоценные мои, там настоящий рай.
Там далеко, рядом с Савой, Савой и Дунаем,
Там деревня моя, там мой родной край!
Тамо је село моје, тамо је Србија.
О, зар је морала доћ'
Та тужна, несрећна ноћ,
Када си драгане мој
Отиш'о у крвав бој?
Браћо Срби, не љуб'те Гркиње,
Јер вас у отаџбини чекају Српкиње.
Тамо далеко, где цвета лимун жут,
Тамо је српској војсци једино био пут.
Тамо далеко, где тече црни Дрин,
Тамо су животе дали заједно отац и син.
Тамо далеко, далеко крај мора
Тамо је село моје, тамо је Србија
Там далеко, далеко есть край моря.
Там мое село, там Сербия.
О, почему должна была прийти
Эта печальная, несчастливая ночь,
Когда ты, мой любимый,
Ушел в кровавый бой?
Братья Сербы, не любите гречанок,
Ведь вас на родине ждут сербки.
Там далеко, где цветет жёлтый лимон,
Там у сербской армии был единственный путь.
Там далеко, где течет чёрный Дрин,
Там свою жизнь отдали вместе отец и сын.
Там далеко, далеко есть край моря.
Там мое село, там Сербия.
Песня времен Первой мировой войны, ставшая гимном каждого сербского солдата.
После тяжелого отступления через Северную Албанию зимой 1915-1916 года обессиленная сербская армия оказалась на греческом острове Корфу, где тысячи спасшихся сербских воинов умерли от голода, ран и болезней.
Песня долго считалась народной и имеет множество версий. В 2008 году было установлено, что ее написал участник тех печальных событий музыкант-любитель Джордже Маринкович.
Слова представлены те, которые звучат в исполнении Олега Кухты - старшего лейтенанта войск специального назначения, участвовавшего в миротворческой миссии ООН в Сербской Краине 1993 года.
Олег Кухта - Тамо далеко (Фестиваль солдатской песни "Виктория")
Другие слова:
Тамо далеко, далеко од мора,
Тамо је село моје, тамо је љубав моја.
Тамо далеко, где цвета бели крин,
Тамо су животе дали заједно отац и син.
Тамо, где тиха путује Морава,
Тамо ми икона оста, и моја крсна слава.
Тамо, где Тимок поздравља Вељков град,
Тамо ми спалише цркву, у којој венчах се млад.
Без отаџбине, на Крфу живех ја,
Али сам бурно клиц’о - живела Србија!
Тамо далеко, где цвећу нема крај,
Тамо су најдражи моји, тамо је прави рај.
Тамо далеко крај Саве, Саве и Дунава,
Тамо је варош моја, тамо је мој родни крај!
Там далеко, далеко от моря,
Там моё село, там любовь моя.
Там далеко, где цветет белая лилия,
Там свою жизнь отдали вместе отец и сын.
Там, где тихо течет Морава,
Там я оставил икону и славу мою.
Там, где Тимок приветствует Вельков град,
Там сожгли церковь, где венчался я молодым.
Без родины, на Корфу жил я,
Но я горячо восклицал - Да здравствует Сербия!
Там далеко, где цветам нет края,
Там драгоценные мои, там настоящий рай.
Там далеко, рядом с Савой, Савой и Дунаем,
Там деревня моя, там мой родной край!
Комментариев нет:
Отправить комментарий
Комментарий будет опубликован после модерации.
Если нет аккаунта Google, выбирайте "Имя/URL" вместо "Анонимно", там можно написать Ваше имя.